zaboravili smo da budemo ljudi...
Bih danas na glasanju da ispunim svoju građansku dužnost, i na neki način pomognem svojoj opštini Voždovac da konačno konstituiše skupštinu. Taman predah ličnu kartu (btw, ovu novu, čipovanu :) kad su se pojavili čovek i žena i počeli da prave haos. Svi se zaledili, ćute i slušaju. Elem, šta se dešava. Dekica koji čuva kutiju, a koji ima brat-bratu 75-80 godina, dakle sa sve štapom i vidom kakav samo možete da zamislite, posle celodnevnog sedenja i buljenja u tu istu kutiju, ustao je da malo protegne noge. E onda su se tu "slučajno" nađoše isti gore pomenuti i počeli da optužuju dekicu kako stoji i gleda šta ko zaokružuje. Dedica se pokunjio, samo što u zemlju ne propadne, jedva prozbori:
- Pa niko sa ove strane nije ni došao da zaokruži...
Dernjaju se oni i dalje, polako počeše da mi dižu pritisak. Okrenem se prema čoveku da mu odbrusim nešto a on izvadio mobilni telefon i slika dekicu, tobože da ima dokazni materijal kad bude prijavljivao neregularnosti na biračkom mestu!?! A biračko mesto izgleda otprilike ovako: na običnoj školskoj klupi dva kartona unakrsno postavljena i na taj način napravljena četiri biračka boksa. Odmah pored toga, na klupi, postavljena biračka kutija. A klupa stoji pored prolaza, tako da su 2 boksa podložna direktnim pogledima prolaznika i savesnih građana koji su došli da glasaju. I sa te strane niko ni ne seda da zaokružuje. I onda je dedica koji je celog dana, zbog takve situacije, sedeo leđima okrenut boksu - ustao da protegne noge. Zamislite! A oni ga optužuju da gleda ko šta zaokružuje. Nije nego!
Ali najgore od svega je što su svi tamo prisutni ćutali, a bilo ih je 50ak, jer znate kako - koliko stranaka toliko članova komisije, pa onda još i poneki posmatrač, pa komšije, prijatelji i glasači... E, od svi njih se jedino oglasila jedna baka, dedicina vršnjakinja i odbrusila galamdžijama:
- A jeste li vi gospodine zaboravili kako se obraca starijim ljudima???
Ovaj prozbori još par reči i pretnji, okrenu se i ode. Ostadoh još par minuta ukopana u mestu, zbunjena celokupnim događajem i poražena činjenicom da su mi ovakvi ljudi komšije...
Dragi moji, izgleda da smo se zbog ovakve političke situacije u zemlji, gde svako može da radi šta hoće i sistemu vrednosti da-Bog-da-komšiji-crkne-krava, potpuno pogubili i postali nepoverljivi prema ikome, počeli smo da optužujemo druge za svoje probleme i nedaće... A zaboravili smo da budemo ljudi...